Биологија комараца

ЖИВОТНИ ЦИКЛУС КОМАРАЦА

У свету постоји око 3.000 врста комараца распрострањених скоро на целој земљиној кугли – у тропским прашумама, саванама али И поларним пределима. За наше подручје значајне су врсте:

Aedes – полажу појединачна јаја на сувом тлу или вегетацији која је плављена
Culex – полажу јаја у групама (100 и више) у стајаћу воду богату органском материјама
Anopheles – полажу јаја, са крилцима која им омогућују да плутају, на површину свеже воде са воденим биљкама које обезбеђују заштиту од риба И других предатора.
Без обзира којој врсти припадају током живота комарци пролазе кроз четири развојне фазе, а то су јаје, ларва (4 развојна стадијума), лутка (нимфа или пупа) и одрасли (имаго или адулт).

ЈАЈЕ: Овално је и величине од око 1 mm. Може се пронаћи појединачно или у групама, на површини воде, у барицама, на површини земље, са доње стране лишћа итд. Женка положи 150 до 400 јаја (зависно од врсте). У стадијуму јаја комарац се не храни. Последња сезонска генерација комараца полаже јаја на земљу или доњу страну опалог лишћа, у непосредној близини воде, али у сваком случају на место где ће се вода у будућности појавити, јер је неопходна за прелазак у стадијум ларве. Јаја су врло отпорна на хладноћу и могу преживјети и -30°C. У овом стадијуму сузбијање није могуће.

ЛАРВА: Када се јаје нађе у води, из њега изађе око 1 mm дуга ларва. Пролећне генерације углавном нису бројне, док бројност летњих генерација зависи од више фактора од којих је најважнија вода. Комарци се легу у малим барицама у којима је температура воде прилично висока (до 30°C), што им омогућава брз развој. Ларва се креће у води увијајући тело. Највећи део времена проводи на површини воде, јер кроз сифон (цевчицу) дише. Храни се микроорганизмима, органском материјом у распадању и бактеријама. Три пута се пресвлачи. У овом стадијуму примена биолошких мера борбе је најефикаснија.

 

File:Culex sp larvae.png   

ЛУТКА: Лутка такође живи у води, а исто као ларве, најчешће је на површини воде због дисања. Лутке се не хране, али су покретљиве.

ИМАГО: Мужјаци се разликују од женки. Не сишу крв већ се хране нектаром, краће живе и слабије лете. Животна функција им је сведена на размножавање. У ту сврху мужјаци стварају ројеве и вртложно се у њима крећу. Када женка улети у рој она бира партнера и са њим се пари. По оплодњи мужјак излази из роја, слабије се храни, јако ослаби и убрзо угине. Женкама су за полагање јаја неопходни протеини које могу добити само узимањем крвног оброка. Из тих разлога рило (пробосцис) је добро развијен . Комарице углавном не могу пробити кожу, него траже поре на кожи у које гурају своје рило. Течност коју женка комарца лучи да би спрјечила згрушавање крви, значајна је јер се у њој могу налазити узрочници разних болести. Кад се напије крви, женки се удвостручи тежина, али то јој ни најмање не омета лет. Десетак дана након узимања крвног оброка, женка полаже јаја. Иако су прилично слаби и крхки, неке врсте комараца (Aedes vexans) могу мигрирати од места легла и до 30 km.

Комарци проводе зиму у свим стадијумима што зависи од врсте. Највећи број врста рода Аедес проводе зиму у стадијуму јаја. Близина воде и могућност плављења или натапања водом из других извора основни су критеријум за полагања јаја оплођене женке последње сезонске генерације. Најбоља места за презимљавање јаја су: доња страна опалог лишћа у поплавним шумама, ниска сува трава поплавних подручја, обала језера, шумске и друге депресије и сл. Код врста умерених климатских подручја присутно је презимљавање у стадијуму лутки. Лутке презимљују мирујући у води. За одрасле јединке за презимљавање одговарају склоништа која бране комарце од директног утицаја ниских температуре: штале са стоком, празне штале, напуштене зграде, подруми, дупље дрвећа, кора дрвета, пећине, канализације и сл.

Од четири развојна стадијума комарца, само се два стадијума хране. То су стадијуми ларве и имага. Ларве проводе свој живот у води, што значи да тамо морају наћи храну. Грађа усног апарата ларве комарца и цели сyстем за варење, прилагођени су за узимање хране филтрирањем. Најчешће се хране: деловима органских молекула, ситни организми, распаднуте органске материје, ситне животиње и сл. Једна ларва четвртог стадијума током 24 сата профилтрира једну литру воде, и на тај начин пречишћава воду.
Одрасли комарци се разликују по исхрани. Мушкарци се хране нектаром као и већина летећих инсеката. Женке комараца сишу крв. Комарци се хране готово на свим вишим копненим животињама (водоземци, гмизавци, птице и сисари) у зависности од врсте. Женке морају сисати крв како би обезбедиле протеине неопходне за развој јаја и тако дале живот новој генерацији комараца.

Комарци као вектори патогена

Климатске промене у виду повећања просечних вредности температуре и промене количине падавина увелико утичу на појаву, распрострањеност и сезонске варијације векторских заразних болести, нарочито болести које преносе комарци (грозница Западног Нила, маларија, жута грозница, денга, чикунгуња грозница).
Приликом убода женка луче антикоагуланте и пљувачку који спречавају згрушавање крви и који могу садржати патогене микроорганизме проузроковаче болести.

Процењује се да свако повећање температуре ваздуха за 0,1 степен Целзијуса шири станиште комараца и до 150 километара у правцу северне географске ширине земљине кугле.

Маларија
Маларија је инфективна болест коју изазива сићушни паразит Plasmodium. Преносник овог паразита, а и саме болести, је једна врста тропског рода комараца Anopheles, који убодом уноси истог у човека. Пошто се ларве комарца све до изласка из љуштуре налазе под водом, углавном у мочварном подручјима маларија је најраспрострањенија у мочварним подручјима. Зависно од врсте паразита из рода Пласмодиум и времена инкубације, први симптоми се могу јавити 7-14 дана или чак и 8-10 месеци након уношења паразита. Доста тога зависи и од имунитета, па се тако могу забележити случајеви потпуног имунитета, који је стечен временом. Сваке године у свету од маларије оболи скоро пола милијарде људи, а од последица болести умире више од миллион. Симптоми маларије, поготово у првих неколико дана, не изгледају ништа другачије од уобичајених симптома које имају неке друге болести које узрокују бактерије, вируси или паразити. То отприлике укључује повећану телесну температуру, главобољу, умор, појачано знојење, повраћање, али могу се јавити и нешто другачији знаци као сув кашаљ, болови у мишићима, повећање јетре или чак нервне дисфункције и губитак свести. Болест је заступљена примарно у централној И јужној Америци, Африци, Азији, источној Европи И јужном Пацифику.

Грозница Западног Нила  

Овим вирусом могу да се заразе људи, птице, комарци, коњи и други сисари, алигатори итд. На људе и животиње ВЗН преносе тиграсти комарци који се хране крвљу заражених птица, и других оболелих животиња. Након убода комараци уносе вирус у тело жртве и код ње изазивају грозницу Западног Нила, (инфективну болест из групе зооноза), која се карактерише тешком клиничком сликом са знацима упале мозга (лат. енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (лат. менингитис). Вирус Западног Нила први пут је изолован 1937. године у сливу Западног Нила (по коме и носи назив), у области Уганде. Вирус је чест узрок избијања спорадичних мањих вирусних епидемија у Африци, Блиском истоку, западној Азији и Аустралији. Од 1990-их, вирус Западног Нила изазива и повремене епидемије у Европи и Северној Америци, које су повезане и са већом инциденцом вирусног енцефалитиса и појавом других неуролошких симптома. Вирус Западног Нила (ВЗН) инфицира људе и животиње након што их уједе нека од врста заражених комараца. Вирусом се углавном прво заразе птице, али се такође, примарно, могу заразити гмизаваци па и људи. Већина заражени особа ВЗН нема симптоме болести, или те особе најчешће нису свесне своје инфекције, чак и ако неке од њих имају симптоме и знаке главобоље или оспе, који убрзо пролазе. Отприлике једна у 150 инфекција резултира је тешким неуролошким обољењем. Ризику разбољевања највише су биле изложене особе старије животне доби (преко 50 година старости) и људи са ослабљеним имунским системом
Према извештају Института за јавно здравље Србије грознице Западног Нила, први пут је откривена у Србији, у лето 2012. када је више људи било заражено вирусом Западног Нила са смртних исходом. На основу података Института за јавно здравље Србије - „ Др Милан Јовановић Батут“ Београд, закључено са 23. новембром 2012. године пријављено је 71 лабораторијски дијагностикованих случаја (42 потврдна и 29 вероватних случајева на основу лабораторијских критеријума) са 9 смртним исходом који се доводе у везу са грозницом Западног Нила. Оболеле особе су са територије Града Београда, Јужнобанатског, Сремског, Севернобанатског, Западнобачког и Шумадијског округа. Највећи број оболелих (81,6%) је у узрасној категорији од 50 година, а међу њима 79,3% има хронично обољење, односно спада у категорију са повећаним ризиком од тежег облика болести. У свим случајевима у питању су особе које у периоду инкубације нису путовале ван земље. Умрле особе су старе од 51 до 82 године и све су имале хронично обољење. Ради се о особама са територије Града Београда (5), Јужнобанатског (3) и Сремског округа (1).

Денга грозница је инфекција коју изазива денга вирус. Комарац преноси (или шири) вирус денге. Денга грозница је такође позната под називом „грозница која ломи кости“, јер изазива толико снажне болове да оболели имају осећај да им неко ломи кости. Неки од симптома денга грознице су грозница, главобоља, кожни осип који личи на мале богиње и бол у мишићима и зглобовима. Код малог броја особа, денга грозница може прерасти у један или два облика који су опасни по живот. Први облик је денга хеморагична грозница, која изазива крварење, цурење крви из крвних судова (цевчица у којима се креће крв) и низак ниво крвних плочица (које изазивају згрушавање крви. Други облик је денга шок синдром, који изазива опасну низак крвни притисак.

Жута грозница је болест коју проузрокује вирус жуте грознице (из рода Флавивирус), кога преноси комарац Aedes aegypti. Ови комарци не могу да се хране и развијају на температури нижој од 23°C и због тога је жута грозница болест тропских предела. Међутим, у условима авионског саобраћаја њихово преношење је преко лета могуће и крајеве са умереном климом. Болест се јавља нагло, одмах са високом температуром и ускоро са појавом жутице, по којој је и добила своје име. Врло је тешка и тешко се лечи. Постоји врло ефикасна вакцина, која штити од болести читавих десетак година. Жута грозница спада у карантинске болести.

Chikungunya грозница је вирусна инфекција коју узрокује вирус рода Alphavirus. У природи се преноси искључиво комарцима рода Аеdes. Главни симптоми болести су висока температура и болови по целом телу, попут главобоље, болова у мишићима, осипа и стомачнх тегоба које могу трајати и до неколико месеци. Године 2004., забележена је велика епидемија у источној Африци која се проширила преко Индије до југоисточне Азије, узрокујући,  заразу неколико милиона становника. Године 2007., Chikungunya вирус је унесен у Италију преко зараженог путника узрокујући епидемију са више од 200 заражених особа. Вирус је тамо пренео азијски тиграсти комарац (Aedes albopictus). Chikungunya вирус у комбинацији са Aedes albopictus чини целину с високим потенцијалом за појављивањем у до сада незахваћеним подручјима.

Сузбијање комараца

Сузбијање, односно контрола бројности комараца може да се спроводи кроз организоване програме који имају за циљ смањење популације на ширем терену, а може да се спроводи и у оквиру сваког домаћинства. Приликом организације програма сузбијања врло је важно придржавати се концепта интегралног сузбијања који узима у обзир заштиту животне средине, економске и социјалне аспекте, заједно са стратегијама сузбијања “штеточина“. Када су у питању комарци овакав приступ подразумева контролу њихових потенцијалних станишта, биолошку контролу (употреба природних непријатеља комараца у контроли бројности), затим употребу билолошких препарата и на крају хемијских, али тек након утврђивања потребе третирања на основу реалне ситуације на терену, односно праћења животног циклуса комараца.

КОНТРОЛА СТАНИШТА

Као што је познато, за развој ларви комараца неопходна је вода. Једна од значајних фаза у контроли бројности јесте контрола њихових потенцијалних изворишта (станишта). Ово може да подразумева рашчишћавање терена, односно уклањање вегетације која је скровиште инсеката, уклањање извора загађења органским материјама које су извор хране за ларве, исушивање и санација терена на којима се нагомилавају атмосферске воде, уклањање дивљих депонија.

У елиминисању станишта погодних за развој комараца могу учествовати и грађани водећи рачуна о својем најближем окружењу и на тај начин утицати

СУЗБИЈАЊЕ ЛАРВИ КОМАРАЦА

Најбоље време за почетак сузбијања комараца је када су у стадијуму ларве и када је прегледом станишта утврђено да су ларве достигле критичан број. На овај начин смањују се површине које је потребно третирати, чиме се уклања евентуална прекомерна употреба адултицида и они примењују искључиво као корективне мере.Биолошки препарати који су регистровани у Србији за сузбијање ларви комараца као активну материју садрже Bacillus thuringiensis var. israelensis. Када се препарати на на бази Бти унесу у воду у којој су ларве комараца, оне их уносе у тело, а с обзиром да Бти споре садрже кристализован токсин чијом разградњом настају руптуре у дигестивном тракту ларви, оне угињавају. Препарати на бази Бти имају минималан ефекат на остале организме који насељавају иста станишта као комарци. Када је у питању хемијски третман, регистрован је препарат за сузбијање ларви комараца из групе органофосфорних једињења, који може да се примењује у водама у којима нема рибље фауне (канали, базени са индустријским и отпадним водама, отворена канализациона мрежа, шахтови, нехигијенска насеља) третирањем водене површине леђном прскалицом. Наравно токсиколошке и екотоксиколошке особине хемијских препарата знатно су лошије него код биолошких. Бројност популације може да се контролише и употребом природних непријатеља комараца, тј. предатора, патогена и паразита, али с обзиром да комарци могу врло лако да се прилагођавају условима станишта, овај вид борбе не може да замени раније наведене. Као изузетак у литератури се наводе врсте рода Gambusia, неке врсте рачића из реда Notostraca, класе Branchiopoda, неке врсте нематода.

СУЗБИЈАЊЕ ОДРАСЛИХ КОМАРАЦА

Сузбијање одраслих комараца се спроводи уколико је из одређених разлога ларвицидни третман био неуспешан или мање успешан од очекиваног, тако да је број одраслих комараца прешао толерантни ниво или уколико постоји опасност од ширења заразних болести које преносе комарци. Да ли ће сузбијање одраслих бити спроведено, утврђује се на основу броја ухваћених комараца у клопкама које су постављене на терену. Осим тога, сузбијање одраслих комараца компликованије је јер су ларве ограничене на одређене водене површине, а одрасле јединке лете и лакше се шире. Апликација препарата могућа је из ваздуха и са земље. Приликом употребе хемијских препарата неопходно је водити рачуна о ефикасности препарата који се користи за третман (због могуће појаве резистентности), токсичности препарата, односно утицају на корисне организме, контаминацији пољопривредних површина, запаљивости, мирису и др. Ефикасно сузбијање одраслих форми комараца биолошким препаратима, још увек није могуће.

Како се одбранити од комараца

 Шта можете урадити у вашој окућници?

И сами можете утицати на бројност комараца у вашој околини. Проверите ваше окружење да ли се у близини налазе места која одговарају размножавању комараца. Нај ефикаснији начин за контролу бројности је елиминисати стајаће воде које служе за размножавање.

  • отклоните старе гуме, конзерве, сломљене пластичне играчке, стаклене посуде и сличне предмете који могу да задрже воду;
  • проверите посуде за скупљање кишнице, изнад посуда поставите мрежице са ситним отворима;
  • често мењајте воду у базенима у којима вода не циркулише;
  • мењајте воду у посудама које служе за појење домаћих животиња;
  • проверите да ли вода у олуцима несметано отиче;
  • ако имате раван кров, проверите да ли има стајаће воде на крову неколико дана након кише;
  • проверите да ли вишак воде у саксијама за цвеће несметано отиче;
  • чистите канале око кућа од корова и отпадака;
  • одржавајте септичке јаме;
  • вештачка језера са рибом не представљају проблем јер се већина риба храни ларвама комараца, уколико вегетација није прегуста. Уклоните густу вегетацију поготово са ивица водених површина.

 Шта можете урадити у вашем домаћинству?

  • заштитите прозоре и врата мрежама;
  • проверите да ли у самој кући имате комарце. Можете их уништити механички или спрејом против комараца.

Шта можете урадити на отвореном простору?

  • користите средства који одбијају комарце;
  • при боравку на подручју где је популација комараца висока носите дугачке рукаве и панталоне;
  • током периода у којем има комараца смањите на минимум количину дезодоранса и парфема који користите – неки мириси привлаче комарце;
  • носите одећу светлијих боја – тамне боје јаче привлаче комарце;
  • смањите количину шећера у исхрани – људи који уносе пуно шећера више привлаче комарце;

Како можете да одбијете комарце на природан начин                                                    

  • мирис лаванде нанесите на места где је пулс најјачи (зглобови, врат, уши, колена);
  • ефикасно средство је и јабуково сирће;
  • ољуштите краставац, исецкајте га ситно и затим изгњечите или самељите. Сок заледите у посудици за лед. Залеђеним коцкицама сока од краставца мажите кожу лица и руку.
  • можете припремити следећи прерарат: 20 капи уља еукалиптуса, 20 капи кедровог уља, 10 капи уља геранијума и 60 мл јојоба уља. Састојке добро измешати у чинији а затим  оставити да се заледи. Овако припремљен препарат делује на кожи око 3 сата.
  • засадите у башти или на тераси босиљак – комарци не подносе његов мирис.

Покушајте да се не чешете када Вас убоду комарци!

Чињенице

Колико врста комараца постоји?

Фамилија Цулицидае припада реду Диптера И чини је око 3500 врста комараца.

Колико јаја положи женка комарца?

Развој јаја се завршава након узимања крвног оброка и женка полаже 150 – 400 јаја, зависно од врсте. Након тога може поново да се храни. Женке могу полагати јаја и до пет пута годишње.

Колико траје развој комарца?

У идеалним условима зависно од врсте, развој комараца траје око 7 дана.

Колико дуго комарац живи?

Дужина живота зависи од врсте. Већина одраслих женки живи 2-3 недеље, али постоје и врсте које презимљавају у стадијуму имага, тако да живе знатно дуже, И до годину дана. Животни век одраслог мужјака је знатно краћи, тј. око 7 дана, јер убрзо по парењу угињавају.

Колико брзо лете комарци?

Зависно од врсте 1.5 до 2.5 km/h

Колико високо комарци лете?

Врсте које нападају човека углавном иду до висине од око 7m, а тзв. Азијски тигар иде и до 25m висине.Такође комарци су пронађени и на Хималајима на висинама од око 2500km, али и у рудницима у Индији на дубинама од 500m.

Колико далеко комарац може да лети?

Кућни комарац (Цулеx пипиенс) једва прелети и 100m од легла док Aedes vexans може да прелети и удаљености од 100km.

Колико је комарац тежак?

Најчешће врсте кућних комараца су углавном тешке око 2,5mg.

Зашто су неки људи привлачнији комарцима?

Као што је познато примарни атрактант за комарце је угљен диоксид. Када се комарац приближи, мирис тела и темература, и др. атрактанти постају актуелни. С обзиром да је из људског тела изоловано преко 350 компоненти мириса, ради се о врло сложеном деловању. Занимљиво је да парфеми привлаче комарце, као и да су људи који пију пиво чешће жртве убода комарца.

 

 

Важни датуми

Пон
Уто
Сре
Чет
Пет
Суб
Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
 
July 2018
 

 

 
 

Контакт

  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-4719; 021/487-4541
  • Факс: 021/456-238
  •  
  • ekourb@vojvodina.gov.rs
 
 

 

© 2018 Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине