Активности секретаријата - комарци

У циљу обезбеђења нормалних услова за живот грађана на територији АП Војводине Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине предузима свеобухватне мере на контроли бројности штетних организама у животној средини.

Територија АП Војводине са својим хидролошким режимом, климатским карактеристикама и географским положајем представља врло повољан регион за развој и масовну појаву комараца. Речни токови са великим плавним теренима и мочварним областима, густа каналска мрежа, сталне и повремене стајаће воде, као и висок ниво подземних вода на овом подручју представљају идеалне услове за масовни развој ове врсте инсеката. Некада Панонско море, данашња Војводина, једно је од најбогатијих подручја у Републици Србији по воденим површинама и токовима. У Војводини се налази један од највећих хидролошких чворова у Европи. У Војводини је пловно око 1.400km река и канала (Дунав 358, Тиса 164, Сава 159, Тамиш 53 и хидросистем Дунав-Тиса-Дунав 664km). У Војводини постоји значајан број малих водених површина (баре) које могу да пруже услове за опстанак богате флоре и фауне, постоје 4 природна језера у Бачкој и 13 фрушкогорских језера и 18 изграђених акумулација. На територији Војводине просечно годишње падне око 13 милијарди m³ воде. Водотоцима на територију Војводине просечно дотиче још око 164,5 милијарди m³ воде.

Бројност комараца условљена је годишњим метеоролшким елементима, а највише температуром и падавинама, као и варирањем водостаја река. Комарци осим што ометају активности људи, потенцијално су и преносиоци опасних обољења код људи и животиња. Болести које могу да пренесу су маларија, жута грозница, Рихтерова грозница, енцефалитис Западног Нила и др. Опасност од комараца тј. Болести које оне преносе евидентна је последњих година на подручју Републике Србије када је више људи  заражено вирусом Западног Нила са смртних исходом.

На основу података Института за јавно здравље Србије - „ Др Милан Јовановић Батут“ Београд из 2012. године пријављено је 71 лабораторијски дијагностикованих случаја до чега 9 случајева са смртним исходом који се доводе у везу са грозницом Западног Нила. У циљу превенције и спречавања ширења ових опасних болести Светска здравствена организација као најзначајнију меру препоручује сузбијање вектора-комараца. Она подразумева првенствено или искључиво примену биолошких метода за сузбијање ларви комараца што је еколошки и економски гледано најприхватљивији начин њиховог сузбијања.

Током 2013. године, закључно са 23.10.2013. године, Институту за јавно здравље Србије „ Др Милан Јовановић Батут“ Београд, званично су пријављена 302 случаја оболевања од грознице Западног Нила од чега је на територији АП Војводине регистровано 90 оболелих. У току 2013. године на територији целе републике регистровано је 35 смртних исхода који се могу довести у вези са инфекцијом вирусом грознице Западног Нила.

Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” током 2014. године званично је пријављено 56 лабораторијски потврђених случајева и 20 вероватних случајева инфекције вирусом Западног Нила. Регистровано је 9 смртних исхода који се могу довести у везу са инфекцијом вирусом грознице Западног Нила.

На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (у складу са Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2015. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за контролу болести) пријављенa су 24 лабораторијски потврђена случаја инфекције вирусом Западног Нила.

У циљу заштите животне средине, смањења економских штета и спречавања ширења заразних болести, у АП Војводини континуирано се организује систематско сузбијање комараца већ четрдесетак година, а у складу са стандардима Светске здравствене организације. Од 2006. године Покрајински секретаријат самостално спроводи акцију биолошког сузбијања ларви комараца, које обухватају целокупну територију покрајине.
Овакав концепт прихваћен је и у високо развијеним европским земљама као концепт са најмањим утицајем на животну средину и највећим ефектима на бројност комараца уколико се благовремено спроводе. Третирање ларви комараца спроводи се и на делу подручја заштићених природних добара у АП Војводини, на којима је установљен режим заштите III степена, а према условима које је издао Завод за заштиту природе Србије.

У Војводини, као једном од најугроженијих региона у окружењу, због многобројних водених површина и специфичних климатских услова организовано сузбијање комараца спроводи се од 1975. године. У почетку се сузбијање искључиво изводило применом хемијских инсектицида што оставља негативне последице на корисне инсекте и животну средину, а касније је започело увођења биолошких метода сузбијања ларви комараца које примењују и све друге земље и региони у оквиру својих програма заштите од комараца.

Са аспекта заштите животне средине најприхватљивија мера је биолошко сузбијање ларви комараца у воденим стаништима, обзиром да се одрасли комарци сузбијају хемијским инсектицидима који остављају нежељене последице на корисне инсекте и животну средину уопште. Осим тога приликом извођења биолошког сузбијања ларви комараца није потребно чекати предвечерње часове, јер су ларве перманентно активне и могу се сузбијати током целог дана. Такође није потребно најављивати третман због одгајивача пчела, јер биолошки третмани ларви не утичу на друге организме. Тиме се спречава масовни помор пчела који се дешава сваке године приликом хемијских прскања одраслих комараца. Биолошки препарати који су регистровани у Србији за сузбијање ларви комараца као активну материју садрже Bacillus thuringiensis var. isrealensis. Први пут је у акцији сузбијања комараца код нас коришћен препарат на бази Bacillus thuringiensis var. isrealensis. 1997. године.

Повећавањем водених површина за биолошки третман ларви смањује се могућност за повећање бројности одраслих форми комараца које насељавају ваздушни простор и самим тим примена хемијских препарата. Из тих разлога је потребно сваке године благовремено обезбедити средства и акцију започети правовремено са првом појавом ларви у води која обично наступа крајем марта почетком априла месеца. Сузбијањем иницијалне популације ларви спречава се излетање одраслих комараца и њихове даље умножавање геометријском прогресијом.

Од 2005. године одлуком свих локалних самоуправа и представника покрајинских органа сузбијање комараца на целој територији АП Војводине је усмерено на првенствену употребу биолошких метода сузбијања ларви са циљем да овај приступ постане доминантан у наредним годинама, док се хемијски третмани врше само када је то неопходно и спроводе их саме локалне самоуправе. На овај начин Војводина се приближава концепту који примењују и високо развијене земље попут Немачке, Швајцарске, Италије, Француске и др. Обзиром на веома повољне климатке и хидролошке услове на територији АП Војводине за развој комараца и њихову миграторну способност, од пресудног значаја за успех у контроли бројности популације комараца је централизована, координирана, правовремена и синхронизована акција.

Усвојени прописи

          Закони

Пројекти:

PDF icon Праћење бројности одраслих комараца (Диптера: Цулицидае) а АП Војводини у 2007. години (Универзитет у Новом Саду , Природно – Математички факултет, Департман за биологију и екологију) PDF icon Регулисање бројности популације комараца (Диптера: Цулицидеа) у заштићеним деловима природе (И и ИИ степен заштите) (Универзитет у Новом Саду, Природно – Математички факултет, Департман за биологију и екологију) Microsoft Office document icon 2006 Microsoft Office document icon 2007 Microsoft Office document icon 2008 Microsoft Office document icon 2009 Microsoft Office document icon 2010 PDF icon 2011 Microsoft Office document icon 2012 File 2013 File 2014 File 2015

Важни датуми

Пон
Уто
Сре
Чет
Пет
Суб
Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
 
January 2018
 

 

 
 

Контакт

  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21000 Нови Сад
  • Аутономна покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-4719; 021/487-4541
  • Факс: 021/456-238
  •  
  • ekourb@vojvodina.gov.rs
 
 

 

© 2017 Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине