Активности секретаријата - амброзија

Распрострањена је у већини европских земаља, а земље панонско-карпатског базена су посебно угрожене. Амброзија је донешена у Европу из Америке у XIX веку. У Србији је први пут забележена у Сремским Карловцима 1950. године. Последњих година амброзија је потпуно освојила подручје Панонске низије и Војводине.
Присуство ове врсте и њен полен у ваздуху доводи до бурних алергијских реакција нарочито код најмлађих и особа у позним годинама. Поред своје алергентности, ова инвазивна врста ремети нормалну вегетацијску композицију. Велики број уређених зелених површина, као и простори који нису приведени намени, грађевинско земљиште, речна приобаља и канали, путеви поред пруга, представљају идеална станишта за ову коровску биљку што омогућава њено даље ширење и пораст бројности.

Имајући у виду да се полен ове коровске биљке разноси путем ветра и до неколико десетина па и стотину километара, добри резултати на њеном сузбијању се могу постићи само координираним активностима и правовременим реаговањем у складу са биологијом врсте.

Влада Републике Србије донела је Уредбу о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзија Аmbrosia artemisiifolia L. (ssp.), која је објављена у Службеном гласнику број 69/06, а након тога је Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде донео је ИНСТРУКЦИЈУ о примени наведене Уредбе.

У уредби се налаже уништавање ове коровске врсте на свим могућим локалитетима (пољопривредно, непољопривредно, грађевинско и друга земљишта) од стране свих субјеката који то земљиште поседују или су за њега одговорни или га на било који начин користе.

Према Инструкцији о примени Уредбе о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзија, надлежни комунални инспектори  по утврђивању присуства амброзије на територији за коју су надлежни, одмах достављају обавештење власницима, односно корисницима да су обавезни да униште амброзију на својим површинама у року од седам дана од дана пријема обавештења. Уколико власници, односно корисници не поступе по налогу комуналног инспектора, обавештава се фитосанитарни инспектор Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, који доноси решење о обавезном уништавању амброзије и то одмах, а уколико власници, односно корисници то не учине, иста ће бити уништена о трошку власника, односно корисника. Сазнање о присуству амброзије на одређеним парцелама комунални инспектори добијају од стране подручне пољопривредне службе, грађана или на неки други начин.

Доследно спровођење Уредбе о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзија Аmbrosia artemisiifolia L. (ssp.) и Инструкције о примени наведене Уредбе уз обезбеђивање потребних финансијских средства, омогућило би успешно сузбијање амброзије на територији АП Војводине.

У 2008. години, акција интегралног сузбијања амброзије за коју је од стране Извршног већа АП Војводине био задужен Покрајински секретеријат за заштиту животне средине и одрживи развој споведена је према предложеном плану и финансијском обиму, али су површине под амброзијом биле далеко веће тако да је било неопходно да се у акцију укључе надлежни органи локалних самоуправа као и само становништво како би се ова инвазивна биљна врста успешно контролисала. Укупне планиране површине за интегрално сузбијање амброзије на целој територији Аутономне Покрајине Војводине у 2008. години износиле су 2305,56 ха од чега 65% површине планиране за кошење, а 35% површине за хемијско уништавање еколошки прихватљивим хербицидима. Током акције амброзија је сузбијана на јавним површинама, на периферијама насељених места поред путева и простора који су у ингеренцији јавних служби, док површине у приватном власништву нису третиране због непостојања законске регулативе који регулише ову област.

Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине у циљу изналажења адекватних средстава у заштити становништва од утицаја алергене биљке амброзије  обратио се европским фондовима за прекограничну сарадњу. Неопходност прекограничне сарадње у борби против амброзије прoизилази из чињенице да овај део Србије и Мађарска представља једну геолошку целину, ако се посматра кроз климатске услове, животну средину, групе биљака и друге карактеристике природних станишта. Услед оваквих околности, становништво живи на сличан начин, има сличну исхрану и исте здравствене тегобе. Посебно је важно да се нагласи да услед климатских услова и ветрова прекогранични утицај ширења алергених биљака, посебно амброзије је значајан, а са организовањем сузбијања, ублажио би се неповољан утицај на здравље становништва.

Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине у сарадњи са Фондом ''Европски послови'' Аутономне покрајине Војводине, градом Сомбором и градом Бајом (партнер са територије Републике Мађарске) припремили су један квалитетан пројекат под називом ''Подршка животној средини без алергена'' који је у складу са стандардима ЕУ и као такав је признат и одобрен. Пројекат се односи на праћење и спречавање штетног утицаја и ширења алергених биљака, као и едукацију становништва и заинтересованих група о њиховом дејству и мерама сузбијања, са посебним нагласком на праћење и сузбијање амброзије. Овим пројектом и акцијом механичко-хемијског сузбијања амброзије обухваћене су општине Кикинда, Зрењанин, Сомбор, Врбас и Сремска Митровица.

Усвојени прописи

          Закони

          Уредбе

          Правилници

          Одлуке

 

ИПА МАЂАРСКА – СРБИЈА – ПРОЈЕКАТ ''Подршка животној средини без алергена''

Microsoft Office document icon Сузбијање амброзије у 2014. години Microsoft Office document icon Сузбијање амброзије у 2008. години Microsoft Office document icon Праћење концентрације полена амброзије

Важни датуми

Пон
Уто
Сре
Чет
Пет
Суб
Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
June 2018
 

 

 
 

Контакт

  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-4719; 021/487-4541
  • Факс: 021/456-238
  •  
  • ekourb@vojvodina.gov.rs
 
 

 

© 2018 Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине