Просторни планови које је донела Скупштина АПВ

Просторно планирање представља стратешку основу за развој једног друштва, односно државе. Дефинише се као научна дисциплина, административна техника и политика. Оно је интердисциплинарна научна област и вештина која користи интегрални приступ у функцији успостављања дугорочног одрживог оквира за социјални, економски и просторни развој.

У складу са Уставом Републике Србије, Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине и Законом о планирању и изградњи,  Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине је надлежни орган АП Војводине за послове просторног планирања, и носилац је израде планских докумената које доноси Скупштина АП Војводине, и то: Регионалног просторног плана и просторног плана подручја посебне намене за подручја која се у целости налазе на територији аутономне покрајине.

Регионални просторни план се израђује за веће просторне целине административног, функционалног, географског или статистичког карактера, усмерене ка заједничким циљевима и пројектима регионалног развоја. Регионални просторни план је плански документ који уз уважавање специфичних потреба које произлазе из регионалних посебности, разрађује циљеве просторног уређења и одређује рационално коришћење простора, у складу са суседним регионима и општинама.

За подручја која захтевају посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора, пројекте од националног значаја за Републику Србију или за подручја одређена Просторним планом Републике Србије, или другим просторним планом, а нарочито за подручје са природним, културно-историјским или амбијенталним вредностима; подручје са могућношћу експлоатације минералних сировина; подручје са могућношћу коришћења туристичких потенцијала; подручје са могућношћу коришћења хидропотенцијала; као и за реализацију пројеката за које Влада утврди да су пројекти од значаја за Републику Србију и за изградњу објеката за које грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, доноси се Просторни план подручја посебне намене.

У периоду од 2002. године до данас донети су следећи плански документи:

ПЕРИОД 2002 – 2004. године

  • Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. године   („Сл. лист АП Војводине“ број 18/2004)

ПЕРИОД 2004 – 2008. године

  • Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“ („Сл. лист АП Војводине“ број 8/2006)
  • Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Обедска бара“ („Сл. лист АП Војводине“ број 8/2006)

ПЕРИОД 2008 – 2012. године

  • Регионални просторни план АП Војводине („Сл. лист АП Војводине“ број 22/2011)
  • Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Стари Бегеј – Царска бара“ („Сл. лист АП Војводине“ број 8/2009)
  • Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“ („Сл. лист АП Војводине“ број 3/2012)
  • Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе „Ковиљско – петроварадински рит“ („Сл. лист АП Војводине“ број 3/2012)
  • Просторни план подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за далековод 2х400 kV ТС Панчево 2 – граница Румуније („Сл. лист АП   Војводине“ број 3/2012)

 ПЕРИОД 2012 – 2016. године

  • Просторни плaн подручјa посебне нaмене Културног пределa Бaч („Сл.лист АПВ“ број 14/2015)
  • Просторни плaн подручјa посебне нaмене мултифункционaлног еколошког коридорa Тисе („Сл.лист АПВ“ број 14/2015)
  • Просторни плaн подручјa посебне нaмене зa инфрaструктурни кородор нaфтовод од сaбирно отпремне стaнице Туријa север до рaфинерије нaфте Нови Сaд сa елементимa детaљне регулaције („Сл.лист АПВ“ број 14/2015)
  • Просторни плaн подручјa посебне нaмене Специјaлног резервaтa природе Тителски брег („Сл.лист АПВ“ број  10/2016)
  • Просторни  плaн подручјa посебне нaмене Суботичке пустаре и језера („Сл.лист АПВ“ број 10/2016)

 

Регионални просторни план Аутономне покрајине Војводине

Регионални просторни план АП Војводине, представља најзначајнији стратешки документ просторног развоја територије АП Војводинe. Њиме је опредељена стратегија просторног развоја на начин да се сви потенцијали са којима Војводина располаже ставе у функцију развоја овог подручја и да се планским усмеравањем развоја обезбеде услови за спречавање штетних последица и девастације простора као јединог необновљивог ресурса.

На основу расположивих хуманих ресурса и територијалног капитала АП Војводине, на принципима одрживог развоја, дефинисани су концепција, циљеви и планска решења за уравнотежени просторни развој. Планом су дефинисани стратешки правци дугорочног просторног развоја, чиме се даје могућност за позиционирање АП Војводине у ширем регионалном оквиру.

 

 

ВИЗИЈА просторног развоја АП Војводине односи се на јасну препознатљивост Покрајине:

  • као једног од региона Републике Србије и у оквиру мреже европских региона,
  • динамичног економског развоја и конкурентна,
  • квалитетније животне средине,
  • истакнутих вредности мултикултурне заједнице са традицијом у очувању властитог идентитета, традиције и баштине
  • уређеног и заштићеног природног и културног наслеђа
  • социјално кохерентне, са развијеним активностима на смањењу социјалних разлика и повећању степена социјалне инклузије.

 

ЦИЉЕВИ просторног развоја утврђени РПП АПВ су:

  • Смањење субрегионалних разлика и активирање територијалног капитала путем децентрализације у економском и социјалном погледу јачањем надлежности и одговорности локалне самоуправе и развојем неразвијених општина и региона
  • Потенцирање руралног развоја и јачање позиције села кроз политике решавања односа града и села у оквиру функционалних подручја
  • Одрживо коришћење природе, предела, културног наслеђа и животне средине у складу са европским нормама и стандардима,
  • Интересно и функционално умрежавање региона АП Војводина са другим регионима путем јачања прекограничних веза, у оквиру европских пројеката, као и повезивањем са другим регионима у Европи

овде можете преузети: Регионални просторни план Аутономне покрајине Војводине 2009-2020

 

Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. године

Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе представља дугорочан развојни документ који је донет за период до 2022. године.

Обухвата подручје од 139.430,01 ha.

Фрушка гора, непоновљив простор богате и очуване природе, најстарији је Национални парк у Србији. Подручје Фрушке горе карактерише повољан геосаобраћајни положај и изузетне и испреплетане природне, културне, духовне и историјске вредности.

 

Највећи део простора обухваћеног Планом заузимају површине са значајним природним вредностима. Споменичко благо Фрушке горе састоји се из познатих проучених и обрађених објеката, али у исто време и од мноштва остатака прошлих култура који нису још истражени, или откривени, иако се зна да на овом подручју морају постојати.

Просторним планом утврђена су правила коришћења, уређења, организације, унапређења, грађења и заштите обухваћеног подручја на принципима одрживог развоја.

овде можете преузети: Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. године

Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Обедска бара

Обедска бара позната је широм Европе још од средине 19. века. Некада је била орнитолошки резерват, а сада је Специјални резерват природе.

Обухват подручја Просторног плана има укупну површину од 29431,25ha.

Просторни план донет је ради постизања рационалне организације и уређења простора, обезбеђење адекватне превенције од свих облика загађивања као и дефинисање просторних услова развоја подручја.

Једно је од најстаријих заштићених подручја у Европи, налази се уз реку Саву, у јужном Срему. Мочварно шумско пространство, препуно је бара и влажних ливада и шума са изузетно богатим екосистемима. Има изузетан међународни статус, проглашена је за рамсарско подручје 1977. године, и представља подручје на којем живе изуетне врсте птица. Налази се на списку мочвара од међународног значаја од 1996. године.

За потребе израде Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе Обедска бара урађена је Студија „Стратегија заштите, развоја и уређења Обедске баре“ која даје приказ садашњег стања и очуваности природних вредности, односно простора значајних за очување укупног биодиверзитета Обедске баре, као и заштићених природних добара и потенцијалних природних добара значајних за заштиту.

Овде можете преузети: Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Обедска бара

 

Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара

Подручје Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара обухвата укупну површину од 111 196,43 hа.

Представља највећу оазу пешчарско степске вегетације и један је од најважнијих центара биодиверзитета у Европи. У националним оквирима представља природно добро од изузетног значаја а у међународним једно је од најзначајнијих станишта птица и биљака у Европи. Проглашено је за рамсарско подручје 2002. године.

Подручје овухвата Плана представља подручје са значајним развојним потенцијалима у погледу природних ресурса – специфична клима, земљишта за различите видове производње, разнолика хидрографска мрежа, богата и разноврсна флора и фауна у оквиру СРП Делиблатска пешчара.

Планом су дефинисане активности и адекватна просторна решења која овом подручју у целини, као и појединачним корисницима простора, не доводећи у питање основни циљ заштиту и унапређење СРП Делиблатска пешчара, омогућава бржи и динамичнији напредак дугорочно посматрано.

Планом је утврђена организација, уређење, коришћење и заштита планског подручја на принципима одрживог развоја, а посебно СРП Делиблатска пешчара, и дате одговарајуће мере и инструменати за реализацију планских решења.

Овде можете преузети: Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара

Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Стари Бегеј - Царска бара

Укупна површина подручја обухваћеног Просторним планом износи 25.688 hа.

Имајући у виду законски статус Резервата као заштићеног дела природе, његов међународни значај, просторни план је дефинисао планско, организовано и стручно спровођење мера заштите, правила унапређења, уређења простора превасходно усаглашена са специфичностима самог подручја као и са његовим свеукупним значајем.

Простор специјалног резервата природе проглашен је 1989. године за IBA подручје. Због својих богатих вегетацијских и флористичких вредности од националног и међународног значаја, подручје резервата са заштитном зоном је од 2005. године увршћенo у међународна ботанички значајна подручја Централне и Источне Европе - IРA подручје. Једно је од најпознатијих заштићених природних добара у Србији. Представља окружење које поред природних има и изузетно значајне културне и руралне вредности. На подручју Резервата спроводи се тростепени режим заштите везан за одређене површине и локације у циљу интегралне заштите и очувању екосистемских веза и свих темељних природних вредности уз ограничене и контролисане видове коришћења.

Овде можете преузети: Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Стари Бегеј - Царска бара

Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит

Ковиљско петроварадински рит је један од најрепрезентативнијих и најочуванијих плавних ритских комплекса уз Дунав. Остатак је некадашњих непрегледних и скоро непроходних пространстава бара и ритова. СРП Ковиљско петроварадински рит је проглашен за рамсарско подручје у априлу 2012. године.

Део плавног подручја на левој и десној обали Дунава, поред насеља Ковиљ и Петроварадин, проглашено је Специјалним резерватом природе „Ковиљско-петроварадински рит“, и стављено под заштиту као подручје од изузетног значаја.

Укупна површина подручја обухваћеног Просторним планом износи 44400,00 ha.

Просторним планом су дата планска решења, начин коришћења, унапређивања и уређивања предметног простора, имајући у виду међународни статус Резервата као заштићеног дела природе, његов национални и међународни значај, потребу организованог, стручног и систематског праћења стања у Резервату, као и спровођење мера заштите. Тако утврђена планска решења су усаглашена са специфичностима самог подручја и са његовим укупним значајем.

Улога Просторног плана је да омогући трајно одржив начин коришћења и управљања простором, односно да успостави оне активности у самом резервату и његовом ширем окружењу, уважавајући при том основну специфичност предметног подручја сам Резерват, као јединствен екосистем.

Овде можете преузети: Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит 

Просторни план посебне намене Специјалног резервата природе Горње Подунавље

 

Горње Подунавље је део највећег ритског подручја на средишњем току Дунава, и представља једно од последњих плавних подручја на тлу Европског континента. Резерват представља ретко очуван ритски комплекс са специфичним природним, културно-историјским, туристичким, амбијенталним и другим вредностима.

Ужива и међународну заштиту. Због познатих орнитолошких вредности ово природно добро је издвојено као станиште птица (IBA подручје), али и биљака и дневних лептира (IPA, PBA). Уписано је у Рамсарску листу као значајно влажно подручје у складу са Рамсарском конвенцијом. Део је EMERALD мреже којом су обухваћена подручја значајна за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта, и представља потенцијални резерват биосфере (UNESCOMaB).

Просторним планом дефинисано је уређење, коришћење и заштита Резервата кроз планска решења развоја.

Овде можете преузети: Просторни план посебне намене специјалног резервата природе Горње Подунавље

Просторни план подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за далековод 2x400кв ТС“Панчево 2“ – граница Румуније

Укупна површина подручја Просторног плана износи око 3225 ha.

Обухват Просторног плана представља површину под коридором далековода и подручје које је у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором са припадајућим чвориштима и местима укрштања са другим инфраструктурним системима, као и подручјима који су у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором (заштитни појас и објекти и површине које је неопходно штитити од негативних утицаја коридора), односно утицајним зонама.

Просторним планом ствoрени су услови за изградњу интерконективног далековода 2x400kV између Републике Србије и Републике Румуније, чиме се постиже међусобно повезивање електроенергетских система две државе, повећање обима комерцијалног електроенегетског промета између две државе, и стварају услови за повећање и остваривање прихода, али и повећања енергетске ефикасности смањењем преносних губитака.

Планом су утврђена планска решења којима се резервише простор за инфраструктурни коридора далековода, и посебан режим заштите коридора и контактних подручја. Дефинисани су односи са осталим наменама и инфраструктурним системима у непосредном контакту са планираним коридором. Дат је функционални размештај нових компатибилних намена.

Овде можете преузети: Просторни план подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за далековод 2x400кв ТС “Панчево 2“ – граница Румуније

 

Важни датуми

Пон
Уто
Сре
Чет
Пет
Суб
Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
November 2017
 

 

 
 

Контакт

  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21000 Нови Сад
  • Аутономна покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-4719; 021/487-4541
  • Факс: 021/456-238
  •  
  • ekourb@vojvodina.gov.rs
 
 

 

© 2017 Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине